Друштво за помоћ МНРО Града Панчева

Викенд је за свакога од нас део радне недеље када се одмарамо, опуштамо од обавеза које имамо током недеље, и планирамо. Међутим, постоје викенди када се радна недеља продужи, када дођу планирани или непланирани радни задаци, који морају да се одраде и који захтевају нас целе, без размишљања «како ћу». Једноставно се оде и одради. Нажалост, не могу сви тако једноставно и лако да кажу «имам цео викенд пред собом, завршићу». Родитељи деце са посебним потребама најбоље знају како то може да буде и те како велики проблем.

У нашем удружењу се сваког дана одржавају радионице. На физичко идемо у ОШ „Мара Мандић“. Највише волим да убацујем лопту у кош. Често се деси да убацим лопту у кош. Радујем се када ми другари вичу: „Браво Јелена!“ Ако се уморим седнем на клупу. На завршетку вежби освежимо се соком. Волимо када нас чика Миле похвали да смо добро вежбали. На базен идем са мамом или татом. Помало пливам, волим воду, али не волим када ме деца прскају. Макса и Гоца пливају са нама. На столарским радионицама правимо предмете од дрвета. Шмиргламо дрво, бојимо и заврћемо шрафове.

Као и многи други у нашој земљи, и „Закон о радном оспособљавању и запошљавању инвалида” звучи јако лепо. Но реалност је много другачија. Број запослених инвалида је поражавајуће мали, а ствар је још гора кад су у питању млади са посебним потребама. Највећи проблем представља то што постојећи систем подржава категоризацију, којом се великом броју људи одузима радна способност, а тиме и нарушава једно од најважнијих људских права - право на рад.

На радионици весели жагор. Петнаест минута покушавам да дођем до речи. Док објашњавам шта ћемо радити данас, неки шаљивџија добацује „Не смарај!“ и „Слободан си, можемо да радимо и без тебе!“. Мало грубље шале на штампарским радионицама не само да нису забрањене, већ су и пожељне, првенствено зато што су много забавне. Коначно успевам да објасним данашњи посао – правићемо чланске карте за нашу радионицу. Поделили смо се у радне групе: неки ће фотографисати другаре, неки радити на компјутеру, неки сећи папир, неки пластифицирати. Остатак дружине ће цртати илустрације за нови календар.

Већина учествује у свим активностима које им Друштво нуди, али са различитим интересовањима и афинитетима. Ако би се, према њиховим речима, направила ранг листа активности, спортске радионице се високо котирају, посебно кошарка и пливање, затим пробе фолклора, музичке радионице. Од креативних радионица издвајају се везење, цртање, израда украсних предмета, шивење. Свако је пронашао оно што му омогућава да изрази своје могућности, да се радује успеху, развија самопоштовање.

Игра је саставни део живота и често приметимо наше маме, тате, браћу и сестре пуно старије од нас да воле да се играју. Да ли познајете неког ко не воли да се игра? Како се ми играмо? Као и сви остали. Полице у Друштву су нам пуне различитих играчака, толико их је да не можемо све ни да их набројимо. Великих, малих, меких и тврдих, од папира, пластике, дрвета, али су све јарких и веселих боја.

Суботом у просторијама Друштва одржавају се једне од најпосећенијих и најомиљенијих радионица- музичке радионице. Осмишљене су тако да обухватају певање уз ритмику и игру доступну овој популацији, а у циљу развијања сензомоторних способности, опуштања, смањења тензије и агресивности. Најбитнији циљ ових радионица је у ствари дружење и развијање осећања заједништва и припадања групи. Песме се обрађују текстуално и мелодијски.

Новембра 2002 године психолози Бранислава Цвијовић и Светлана Тисановић почели су програм психолошке подршке родитељима МНРО.

Сваке недеље једва чекамо уторак. Зашто? Па зар не знате, ми тада радимо. Шта радимо? Сада ћемо вам испричати и видећете на сликама како то изгледа. Ево овако!!!У 6 сати поподне сваког уторка зборно место- Друштво. Већина другара је ту и крећемо са радом. Сваки пут је нешто ново, нешто другачије, нешто ново се научи, уради, заврши. Да ли сте видели наше подметаче за чаше? Најлепши су. Али смо се добро намучили, као прави радници да их направимо.

Ментална ретардација,је стање непотпуног или заустављеног развоја које настаје у развојном периоду до 16., односно 18. године живота. Манифестује се значајним заостајањем развоја интелектуалних,моторних,готово језичких и адаптивних способности,тј.способности прилагођавања захтевима социјалне средине на различитим нивоима. Према званичној квалификацији разликујемо следеће категорије:
* Лака ментална ометеност- оријентациони опсег ИQ-а на стандардизованим тестовима интелигенције је између 50 и 69,